Istorijat

Odmah po osnivanju Društva fizioterapeuta Srbije, 1956. godine, Udruženje fizikalnih i radnih terapueta NR Srbije, je krenulo sa intenzivnim stručnim sastancima. Prvi stručni sastanak održan je 12.1.1957. godine u Centralnoj specijalnoj poliklinici u Beogradu. Prva redovna Skupština fizio i radnih terapeuta održana je 7.4.1957. godine, među prisutnima bili su dr Miroslav Zotović, dr Živojin Zec, dr Žarko Nikolić, i mnogi drugi. 1958. godina je značajna jer je Udruženje pokrenulo inicijativu za otvaranje Odseka za terapeute pri Višoj medicinskoj školi u Beogradu, što je realizovano tek 1964. godine.

Udruženje fizio i radnih terapeuta je već 1959. godine uzelo učešće na III internacionalnom Kongresu fizioterapeuta, koji se održao u Parizu. Zatim slede stručni seminari u Beogradu (1961, 1963, 1969.), Nišu (1967, 1977.), Novom Sadu (1970.), Zlatiboru (1972.), Valjevu (1986.), Sokobanji (1989.). Poslednji skup Jugoslovenskog Saveza fizioteraputa održan je 1988. godine u Beogradu, a onda je nakon otcepljenja, pojedinih jugoslovenskih republika, prestao da postoji.

Početkom šezdesetih godina, glavna aktivnost Udruženja bila je usmerena ka podizanju nivoa obrazovanja terapeuta, odnosno formiranju i uobličavanju odseka terapeuta pri Višoj medicinskoj školi u Beogradu. Tih godina počelo se govoriti o učlanjenju Saveza fizioteraputa u Svetsku konfederaciju za fizikalnu terapiju (WCPT) i formalnom razdvajanju fizio i udruženja radnih terapeuta.

Sedamdesetih godina Udruženje je, pored održavanja stručnih skupova, donelo odluku da redovni članovi mogu biti samo terapeuti sa završenom odgovarajućom školom.

Osamdesetih godina udruženje se bavilo pitanjima u vezi statuta terapeuta, predlagalo obime poslova i radnih zadataka, programa za pripravnički staž, davalo primedbe i predloge za nastavni plan za zanimanje fizioterapeutskog tehničara.

Devedesete su donele organizacione promene. Na 15 redovnoj Skupštini Udruženja fizio i radnih teraputa Srbije, održanoj 1990. godine na VMA – Beograd, donet je plan daljeg rada Udruženja. Izabrano je novo predstavništvo i doneta odluka da se Udruženje učlani u Savez zdravstvenih radnika Srbije kao DRUŠTVO FIZIO I RADNIH TERAPEUTA SRBIJE. Stručna aktivnost se uglavnom odvijala u okviru Saveza zdravstvenih radnika, a to su bili redovni majski i oktobarski susreti.  U tom periodu (1994.) osnovan je Savez fizioterapeuta i radnih terapeuta Jugoslavije, za čijeg predstavnika je izabrana Nada Senić. Jedan od zadataka koje je Društvo postavilo sebi je i iniciranje izlaska stručnog časopisa namenjenog fizio i radnim terapeutima. Ogroman trud uložila je njegov osnivač, Nada Senić, kao i saradnici u redakcionom odboru. Godinu dana kasnije izlazi prvi autentični terapeutski časopis „Fizikalna terapija“.  1999. godine Društvo je primljeno u Svetsku konfederaciju za fizikalnu terapiju (WCPT), a sledeće godine  postalo i deo Evropskog regiona te asocijacije.

Zadaci društva kroz prve četiri decenije postojanja bili su: stručno uzdizanje kadrova, pomaganje u sprovođenju stručnih i društvenih aktivnosti od zajedničkog ili posebnog interesa za članove, učestvovanje u izradi propisa koji se odnose na organizaciju, školovanje fizio i radnih terapeuta, organizovanje stručnih seminara, itd.

Društvo fizioterapeuta 2001. godine je istupilo  iz Saveza zdravstvenih radnika. Tada  je dobilo novo ime DRUŠTVO FIZIOTERAPEUTA SRBIJE a osnovano je i Društvo radnih terapeuta Srbije.