FIZIJATRIJSKA IDEJA I STATISTIČKE METODE

 prof. dr Aleksandar Đurović

Korica statistika

recenzije

Реч дисциплине

Фи­зи­ја­триј­ска иде­ја и ста­ти­стич­ке ме­то­де је на­слов књи­ге ко­ји код ве­ћи­не ле­ка­ра ства­ра утисак да је реч о не­че­му што ма­ло по­зна­ју и што мо­же зах­те­ва­ти упор­но и ду­го­трај­но чи­та­ње. Ова књи­га ипак ну­ди са­свим дру­га­чи­је ис­ку­ство. Из соп­стве­ног ду­го­го­ди­шњег ба­вље­ња на­уч­но­и­стра­жи­вач­ким ра­дом по­у­зда­но знам да се док­то­ран­ти/ис­тра­жи­ва­чи, без об­зи­ра на жи­вот­ну доб, нај­че­шће „са­пле­ту“ на ста­ти­стич­кој об­ра­ди и што је још ва­жни­је од об­ра­де на ин­тер­пре­та­ци­ји ре­зул­та­та. Нерет­ко, не­ма­ју­ћи ја­сну иде­ју ка­ко ће гру­пи­са­ти и об­ра­ђи­ва­ти ре­зул­та­те, ни­су у ста­њу да из­ра­де ко­рек­тан пред­лог на­уч­но­и­стра­жи­вач­ког про­јек­та. Са овим потешкоћама су се су­сре­та­ле све ге­не­ра­ци­је ис­тра­жи­ва­ча ко­ји су по­ку­ша­ва­ли да сво­ја зна­ња прер­не­су на мла­ђе ко­ле­ге. Ме­ђу­тим, иако све­сни огром­не по­тре­бе за ли­те­ра­ту­ром на на­шем је­зи­ку уз по­моћ ко­је би мла­ђи ле­ка­ри и ис­тра­жи­ва­чи мно­го лак­ше осми­шља­ва­ли и ре­а­ли­зо­ва­ли сво­је ис­тра­жи­вач­ке иде­је, ма­ли број стручњака се при­хва­тао те­шког и од­го­вор­ног по­сла пи­са­ња тек­ста ко­ји би на при­хва­тљив на­чин об­ја­снио основ­не ме­то­де и прин­ци­пе ста­ти­сти­ке у би­о­ме­ди­цин­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма. Про­фе­сор Ђу­ро­вић се при­хва­тио овог за­дат­ка и на за­чу­ђу­је­ће јед­но­ста­ван, ис­цр­пан, струч­но и на­уч­но обра­зло­жен на­чин при­ка­зао ком­пли­ко­вану ма­те­ри­ју. Оно што је ме­не по­себ­но им­пре­си­о­ни­ра­ло јесте чи­ње­ни­ца да ће, иако је по на­сло­ву на­ме­ње­на од­ре­ђе­ној гру­пи ле­ка­ра, књига не­су­мљи­во бити ма­те­ри­јал ко­ји ће ко­ри­сти­ти сви­ма ко­је се ба­ве би­о­ме­ди­ци­ном и има­ју же­љу да не­ка сво­ја за­па­жа­ња и иде­је пре­то­че у ва­лид­но на­уч­но де­ло. Осе­ћам по­тре­бу да по­себ­но на­гла­сим да је, као та­ква, ко­ри­сна ка­ко сту­ден­ти­ма ме­ди­ци­не та­ко и ис­ку­сним ле­ка­ри­ма.

При­ступ ауто­ра ма­те­ри­ји ко­ју об­ра­ђу­је је те­ме­љан, ана­ли­ти­чан и пот­кре­пљен је из­ван­ред­ним при­ме­ри­ма. Не­ки су та­ко до­бро ода­бра­ни да сам чи­та­ју­ћи ову књи­гу по­вре­ме­но за­бо­ра­вљао на улогу ре­цен­зен­та. На то је сва­као ути­ца­ло и из­ван­ред­но асо­ци­ја­тив­но раз­ми­шља­ње ауто­ра и уоч­љи­ва ла­ко­ћа пи­са­ња и из­ра­жа­ва­ња.

Уко­ли­ко бих же­лео да из­дво­јим по­гла­вља ко­ја су ми се нај­ви­ше до­па­ла на­шао бих се пред теш­ким за­дат­ком. На­и­ме, аутор осми­шље­но, од пр­вог до по­след­њег по­гла­вља, уво­ди чи­та­о­ца у ма­те­ри­ју по­ве­ћа­ва­ју­ћи ње­го­ву же­љу да што пре про­чи­та и сле­де­ће по­гла­вље. Из­ван­ред­но је што ни­је за­по­ста­вље­но и ко­ри­шће­ње са­вре­ме­них ста­ти­стич­ких ме­то­да, дат је из­у­зет­но ко­ри­стан део о при­ка­зи­ва­њу ре­зул­та­та та­бе­лар­но и гра­фич­ки. Ја­сно је ука­за­но на основ­не по­сту­ла­те ста­ти­стич­ких ме­то­да, на­чин опи­си­ва­ња, об­ра­де и при­ка­зи­ва­ња ре­зул­та­та.

На кра­ју, уз све по­хва­ле ауто­ру због успе­ха да се „из­бо­ри“ са – за ле­ка­ре! – ова­ко ком­пли­ко­ва­ном ма­те­ри­јом, пре­по­ру­чу­јем и же­лим да ова књи­га на­ђе пут до што ве­ћег бро­ја чи­та­ла­ца за ко­је сам си­гу­ран да ће зна­ти да ви­со­ко вред­ну­ју њен до­при­нос њи­хо­вом кли­нич­ком и на­уч­но­и­стра­жи­вач­ком ра­ду.

Про­ф. др Звон­ко Ма­гић,

На­чел­ник Ин­сти­ту­та за ме­ди­цин­ска ис­тра­жи­ва­ња ВМА

Reč discipline

Fi­zi­ja­trij­ska ide­ja i sta­ti­stič­ke me­to­de je na­slov knji­ge ko­ji kod ve­ći­ne le­ka­ra stva­ra utisak da je reč o ne­če­mu što ma­lo po­zna­ju i što mo­že zah­te­va­ti upor­no i du­go­traj­no či­ta­nje. Ova knji­ga ipak nu­di sa­svim dru­ga­či­je is­ku­stvo. Iz sop­stve­nog du­go­go­di­šnjeg ba­vlje­nja na­uč­no­i­stra­ži­vač­kim ra­dom po­u­zda­no znam da se dok­to­ran­ti/is­tra­ži­va­či, bez ob­zi­ra na ži­vot­nu dob, naj­če­šće „sa­ple­tu“ na sta­ti­stič­koj ob­ra­di i što je još va­žni­je od ob­ra­de na in­ter­pre­ta­ci­ji re­zul­ta­ta. Neret­ko, ne­ma­ju­ći ja­snu ide­ju ka­ko će gru­pi­sa­ti i ob­ra­đi­va­ti re­zul­ta­te, ni­su u sta­nju da iz­ra­de ko­rek­tan pred­log na­uč­no­i­stra­ži­vač­kog pro­jek­ta. Sa ovim poteškoćama su se su­sre­ta­le sve ge­ne­ra­ci­je is­tra­ži­va­ča ko­ji su po­ku­ša­va­li da svo­ja zna­nja prer­ne­su na mla­đe ko­le­ge. Me­đu­tim, iako sve­sni ogrom­ne po­tre­be za li­te­ra­tu­rom na na­šem je­zi­ku uz po­moć ko­je bi mla­đi le­ka­ri i is­tra­ži­va­či mno­go lak­še osmi­šlja­va­li i re­a­li­zo­va­li svo­je is­tra­ži­vač­ke ide­je, ma­li broj stručnjaka se pri­hva­tao te­škog i od­go­vor­nog po­sla pi­sa­nja tek­sta ko­ji bi na pri­hva­tljiv na­čin ob­ja­snio osnov­ne me­to­de i prin­ci­pe sta­ti­sti­ke u bi­o­me­di­cin­skim is­tra­ži­va­nji­ma. Pro­fe­sor Đu­ro­vić se pri­hva­tio ovog za­dat­ka i na za­ču­đu­je­će jed­no­sta­van, is­cr­pan, struč­no i na­uč­no obra­zlo­žen na­čin pri­ka­zao kom­pli­ko­vanu ma­te­ri­ju. Ono što je me­ne po­seb­no im­pre­si­o­ni­ra­lo jeste či­nje­ni­ca da će, iako je po na­slo­vu na­me­nje­na od­re­đe­noj gru­pi le­ka­ra, knjiga ne­su­mlji­vo biti ma­te­ri­jal ko­ji će ko­ri­sti­ti svi­ma ko­je se ba­ve bi­o­me­di­ci­nom i ima­ju že­lju da ne­ka svo­ja za­pa­ža­nja i ide­je pre­to­če u va­lid­no na­uč­no de­lo. Ose­ćam po­tre­bu da po­seb­no na­gla­sim da je, kao ta­kva, ko­ri­sna ka­ko stu­den­ti­ma me­di­ci­ne ta­ko i is­ku­snim le­ka­ri­ma.

Pri­stup auto­ra ma­te­ri­ji ko­ju ob­ra­đu­je je te­me­ljan, ana­li­ti­čan i pot­kre­pljen je iz­van­red­nim pri­me­ri­ma. Ne­ki su ta­ko do­bro oda­bra­ni da sam či­ta­ju­ći ovu knji­gu po­vre­me­no za­bo­ra­vljao na ulogu re­cen­zen­ta. Na to je sva­kao uti­ca­lo i iz­van­red­no aso­ci­ja­tiv­no raz­mi­šlja­nje auto­ra i uoč­lji­va la­ko­ća pi­sa­nja i iz­ra­ža­va­nja.

Uko­li­ko bih že­leo da iz­dvo­jim po­gla­vlja ko­ja su mi se naj­vi­še do­pa­la na­šao bih se pred teš­kim za­dat­kom. Na­i­me, autor osmi­šlje­no, od pr­vog do po­sled­njeg po­gla­vlja, uvo­di či­ta­o­ca u ma­te­ri­ju po­ve­ća­va­ju­ći nje­go­vu že­lju da što pre pro­či­ta i sle­de­će po­gla­vlje. Iz­van­red­no je što ni­je za­po­sta­vlje­no i ko­ri­šće­nje sa­vre­me­nih sta­ti­stič­kih me­to­da, dat je iz­u­zet­no ko­ri­stan deo o pri­ka­zi­va­nju re­zul­ta­ta ta­be­lar­no i gra­fič­ki. Ja­sno je uka­za­no na osnov­ne po­stu­la­te sta­ti­stič­kih me­to­da, na­čin opi­si­va­nja, ob­ra­de i pri­ka­zi­va­nja re­zul­ta­ta.

Na kra­ju, uz sve po­hva­le auto­ru zbog uspe­ha da se „iz­bo­ri“ sa – za le­ka­re! – ova­ko kom­pli­ko­va­nom ma­te­ri­jom, pre­po­ru­ču­jem i že­lim da ova knji­ga na­đe put do što ve­ćeg bro­ja či­ta­la­ca za ko­je sam si­gu­ran da će zna­ti da vi­so­ko vred­nu­ju njen do­pri­nos nji­ho­vom kli­nič­kom i na­uč­no­i­stra­ži­vač­kom ra­du.

Pro­f. dr Zvon­ko Ma­gić,

Na­čel­nik In­sti­tu­ta za me­di­cin­ska is­tra­ži­va­nja VMA